Osnovne morfološke i taksonomske karakteristike

Klasa: Reptilia
Red: Squamata
Familija: Lacertidae
Rod: Dinarolacerta (Arnold, Arribas & Carranza, 2007)
Vrste:
Dinarolacerta mosorensis (Kolombatović, 1886) – mosorski gušter
Dinarolacerta montenegrina (Ljubisavljević, Arribas, Džukić & Carranza, 2007) – prokletijski gušter

Rod Dinarolacerta predstavljen je sa dve vrste: Dinarolacerta mosorensis (Kolombatović, 1886) – mosorski gušter i D. montenegrina (Ljubisavljević, Arribas, Džukić & Carranza, 2007) – prokletijski gušter. Mosorski gušter je ranije svrstavan u Archaeolacerta (Mertens, 1921), za koga se smatralo da predstavlja poseban rod ili podrod roda Lacerta (Arribas, 1999; Mayer i Arribas, 2003). 2007 godine Arnold i saradnici su opisali novi monotipski rod Dinarolacerta, sa mosorskim gušterom kao jedinom vrstom (Arnold i sar., 2007). Za prokletijskog guštera se do iste godine smatralo da predstavlja izdvojenu populaciju mosorskog guštera na istočnoj granici areala (Džukić i sar., 1997), kada je na osnovu genetičkih razlika i pojedinih morfoloških obeležja izdvojen kao zasebna vrsta (Ljubisavljević i sar., 2007a).
Dinarski gušteri (rod Dinarolacerta) pripadaju grupi malih guštera familije Lacertidae. Ukupna dužina tela iznosi do 22 cm, a dužina trupa do 7 cm. Odlikuju se spljoštenim telom, dugom glavom sa izvučenom, zašiljenom njuškom, kao i tankim i dugim repom koji čini 2/3 dužine tela (Bischoff, 1984; Arnold i Ovenden, 2002). Krljušti leđa su velike, glatke i okruglaste (Radovanović, 1951; Arnold i sar., 2007). Boja leđne strane tela je tamno-siva, sivo-smeđa, maslinasta ili smeđa sa nepravilno raspoređenim tamnim mrljama, koje su često povezane u mrežastu šaru ili grupisane duž središnjeg dela leđa. Bokovi su obično tamniji od leđa (Arnold i sar., 2007). Ponekad mrlje mogu potpuno odsustvovati kod uniformno obojenih jedinki. Kod odraslih jedinki boja donje strane tela je beličasta, siva, žućkasta, intenzivno žuta ili žuto-narandžasta, bez mrlja (Arnold i Ovenden, 2002). Na spoljašnjem nizu trbušnih pločica često su prisutne plave tačke (Arnold i sar., 2007). Mužjaci su krupniji od ženki (Ljubisavljević i sar., 2008). Mladunci su slični odraslim jedinkama, ali uvek sa beličastim ili sivim trbuhom i ponekad sa plavim ili zelenkastim repom (Bischoff, 1984).
Jasne razlike između dve vrste dinarskih guštera potvrđene su na genetičkom nivou, dok su po spoljašnjem izgledu veoma slični. Razlike su ograničene na veličinu tela, broj pojedinih pločica na glavi i tip šare sa leđne strane tela. Proketijski gušter je sitnije građe i do sada je zabeležena maksimalna veličina trupa od 6,4 cm i ukupna dužina tela do 18 cm. Takođe, poseduje uglavnom samo jednu zanosnu pločicu, manji broj zaočnih pločica i pločica u slepoočnom regionu, a veći broj trbušnih pločica u odnosu na mosorskog guštera (Ljubisavljević i sar., 2007a). Za razliku od mosorskog guštera kod koga su uglavnom prisutne nepravilno raspoređene mrlje sa leđne strane tela, kod prokletijskog guštera one su češće organizovane u uzdužne trake (Ljubisavljević i sar., 2007a). Detaljniji podaci o morfološkim karakteristikama dinarskih guštera se mogu naći u Bischoff (1984), Arnold i Ovenden (2002), Arnold i sar. (2007) i Ljubisavljević i sar. (2007).